Zašto nas najpre napuštaju oni
najbolji?
Otišao je filmski kritičar i urednik, Nebojša Popović. A za mene, a verujem i mnoge druge, nije više sa nama jedan
veliki filmofil, dželtmen u ova pogana vremena, čovek koji je živeo za film, a
svoju ljubav nesebično delio sa svima željnima dobrog filma. Čovek koji nije
pravio kompromise i uvek je bio na strani dobrog ukusa, pravih vrednosti. Poput
Don Kihota, on se u ova vremena opšteg beznađa i društveno prihvaćenog
primitivizma i posrnulosti, kulturom i otmenošću, humorom kao oružjem uporno
borio za neki bolji svet. Za smisao, za suštinu. Ne mogu nikako da zamislim
smotru nekog evropskog filma, u Dvorani kulturnog centra, a da nas ne dočeka
ljubazno Nebojša, najavi šarmantno i onda sa nama odgleda. Razmenimo utiske
posle filma. Nekad samo sa pogledom, a nekad sa par reči. Jer, on je ove
festivale fimova vodio kao što vrhunski dirigenet vodi dobro uvežban i uštimovan
orkestar. A evo pred nama je smotra nemačkog filma. Prva bez Nebojše.
Nebojša Popović je rođen 1958. godine u Kraljevu. Filološki fakultet završio je u Beogradu. Karijeru u Televiziji Beograd započeo je 1982. godine u Beogradskoj hronici. Uređivao je vesti, emisiju 24 časa, bio voditelj i urednik Trećeg dnevnika. Izveštavao je sa najznačajnijih filmskih festivala. O filmu je pisao punih trideset godina. Za najbolju filmsku kritiku nagrađen je 1993. godine nagradom Instituta za film. Od 2002-2004. godine bio je urednik Filmskog programa RTS. Autor je emisije o filmu "Drugi vek", i jedan od urednika nedeljnog, kulturnog magazine "Matropolis", član međunarodne sekcije filmskih kritičara FIPRESCI Srbija.
S nama više nije od subote, 3. oktobra 2015. godine. Nebojša je uradio šta je mogao i
šta je stigao, a ostaje pitanje na koji način da se mi njemu odužimo. Nekom ulicom,
filmskom nagradom koja će poneti njegovo ime, tako što ćemo filmskoj dvorani
DKC-a (KCB-a) dati njegovo ime. Dugujemo mu, svakako. Nište više neće
biti isto bez Nebojše. Večna mu slava i hvala!
Нема коментара:
Постави коментар