четвртак, 12. октобар 2017.

AJNŠTAJNOVI SNOVI U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU




Vreme je neumoljivo, neshvatljivo, nepovratno. Koliko god napredovala nauka, vreme za nas ostaje večna i nedokučiva tajna. Vreme se igra sa svima od nas. Pokušao je s tim da se uhvati u koštac  Albert Ajnštajn, ali i ruski naučnik Nikolaj Kozirjev, koji je jedva izbegao streljanje (ali je shvatio da je vreme relativno kada je utamničen).


Novela “Ajnštajnovi snovi“ američkog fizičara, astrofizičara i pisca kreativnog pisanja, Alena Lajtmena, objavljena je 1993. godine. Geopetika je tri godine kasnije objavila srpsko izdanje knjige, u prevodu Ivane Djorđević. Bila je to prilika da se i naša kulturna javnost upozna s ovom kultnim delom, koje je, do danas, prevedeno na više od četrdeset svetskih jezika. A da samo neće na tome ostati ukazuju događaji koji slede. Nemojte je tražiti, davno je rasprodata!





Na konferenciji za štampu, održanoj danas, 12. oktobra direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović  izjavila je da „već dugo planiraju da postave ovaj komad“.


Reč uzima reditelj Slobodan Unkovski, koji komad definiše kao interesantan, uzbudljiv, drugačiji i neizvestan. Komad  se bavi vremenom, životom i ljubavlju, sinergija je nauke i umetnosti, scene su izvedene kroz teoriju vremena. Relaksirani su posle Lajtmenove dozvole da imaju potpuni slobodu u korišćenju novele. Radnja romana obuhvata dva meseca iz života velikog naučnika 1905. godine. 


U predstavi pratimo starijeg Ajnštajna na imaginarnom putu u Ameriku 1933. godine, putovanju kada beži od fašista. Zajedno s njim kreću i njegove svesne i nesvesne uspomene, što bi Remark rekao „pretežak kofer“ (ne u smislu fizike n.a.). Pri radu, Unkovski se oslonio na pretežno mladu ekipu glumaca:

„To nije drama. Nema priču koja je jednostavna. Ali imate raznih drugih stvari koje šire prostore mozga i šire prostore imaginacije publike i glumaca i svih; koje su zahtevnije no obično. Da li u Beogradu ima još publike za takve predstave, kao što su svojevremeno bile Ptice, pa i neke moje predstave ovde, to je veliko pitanje. Ali, znate kako, ja sam zaista hteo to da radim (niko me nije gurao), i vrlo sam srećan da je upravo Jugoslovensko dramsko pozorište prihvatilo. JDP je hrabro ušlo u to. Mislim da je hrabrost vrlo važna za jedno repertoarsko pozorište: ako ono nije spremno da izađe iz regularnog repertoara, onda na neki način stagnira. Iskorak u nepoznato je uvek uzbudljiv za sve – za glumce, za mene, i za pozorište, i naravno, uvek je rizičan. Ali tako je to.“ izjavio je Slobodan Unkovski.


Albert Ajnštajn zamišlja nove svetove u kojima je vreme kružno, isprekidano, teče u rikver, dobija oblik slavuja... Prikazujući nam iz sna u san različite prirode vremena, Lajtmen opisuje i raznovrsna ljudska ponašanja i verovanja u svakom od tih svetova.Ne znam da li na sadržaj njegovih snova uticla činjenica da nije nosio čarape, jer je tu naviku smatrao beskorisnom.


Upravo na tu ideju, u svom izlaganju se „zakačio“ Dragan MIićanović napomenuvši da je uživao, a onda se „uvukao“ u svoju rolu govoreći o relativnosti svačega, pominjući neka čuda koja su se dešavala predhodnih dana, govoreći o različitim aspektima putovanja, dovodeći u pitanje i naše prisustvo u kontekstu vremena i prostora, uključujući i fenomen „zaustavljenosti u vremenu.“


Branka Petrić igra vreme i duhovito konstatuje da je tu ulogu dobila „jer je vremplov!“ Svoje obraćanje novinarima završava pitanjem:

„Postoji li vreme izvan ljudske percepicije?“


Branko Cvejić je pohvalio celu ekipu, stavivši težište na mladima opaskom: „da niko nije kasnio na probe“ („što se inače dešava“, dodao je). Glumačka ekipa ocenjuje da je u pitanju velika tema, da par članova šire ekipe nije spavalo predhodnih noći, a očekuju „da se optimizam i zanos sa scene prelije na publiku“.


Nataša Tapušković primećuje da je od vremena kada je pre petnaestak godina čitala “Ajnštajnove snove“ i sad, „nešto promenilo pa se pita da li se promenila ona ili je vreme učinilo svoje?“

„Tekst nije dramski. Svaki dan bavili smo se pobedom vremena i prostora. Svaki dan na 50-60-tak proba!“


Nekoliko prethodnih predstava, kao i ovu Unkovski je radio sa Zlatkom Oriđanskim koji je odgovoran zajedno s grupom „Anastasia“ i za muziku za film „Pre kiše“. Scenski pokret je delo Dimitrisa Sotiriua.

Na kraju konferencije za štampu, direktorka JDP-a najavila je da ova pozorišna kuća planira da nastavi rad sa par sličnih projekata.

Alen Lajtmen je američki pisac, fizičar i osnivač Fondacije Harpsvel, neprofitne organizacije s misijom da „pruži pomoć novoj generaciji žena lidera u jugoistočnoj Aziji“. Rođen je 1948. godine. Školovao se na Prinstonu i Kalifornijskom institutu za tehnologiju, na kome je odbranio doktorat iz oblasti teorijske fizike. Ima pet počasnih doktorata. Lajtmen je radio na fakultetima Harvard i na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Bio je prvi profesor koji je u isto vreme predavao na katedrama za društvene i prirodne nauke. Trenutno je istaknuti profesor u oblasti društvenih nauka. 

Njegova naučna istraživanja u oblasti astrofizike tiču se crnih rupa, teorije relativiteta, procesa radijacije i kretanja zvezdanog sistema. Lajtmenove radove objavljuju časopisi i izdavači Atlantic, Granta, Harper’s, the New Yorker, the New York Review of Books, Salon i mnogi drugi. Njegovi radovi su često među najbolje ocenjenim u godišnjim pregledima New York Times-a. Napisao je šest romana, nekoliko zbirki eseja, memoare, narativnu poemu u formi knjige i nekoliko naučnih knjiga. Roman Ajnštajnovi snovi postao je međunarodni bestseler. Preveden je na više od četrdeset jezika i postao je tekstualni predložak za desetine nezavisnih pozorišnih i muzičkih obrada širom sveta. Roman Dijagnoza ušao je među finaliste za nagradu „National Book Award”. Njegove najnovije knjige su Slučajni univerzum, koju je sajt Brain Pickings odabrao među najboljih deset u 2014, i memoari Privatni bioskop, koju je Washinton Post odabrao za jednu od najboljih knjiga u 2016. Alen Lajtmen je član Američke akademije umetnosti i nauke.

Slobodan Unkovski je rođen u Skoplju. Diplomirao je režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi prof. Vjekoslava Afrića. U periodu od 1971–1981. bio je reditelj i umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju a od 1983–1987. docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju. U okviru Fulbrajtove stipendije predavao je režiju na Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a na Univerzitetu Harvard predavao je glumu i režiju (1988/89). Godine 1990. bio je „artist-in-residence“ u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu u SAD i u Narodnom pozorištu u Atini.

Režirao je brojne predstave po svetu, a u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Hrvatskog Fausta Slobodana Šnajdera 1982, Pozorišne iluzije Pjera Korneja 1991, Bure baruta Dejana Dukovskog 1995, Šine Milene Marković 2002, Galeba A.P. Čehova 2003, Brod za lutke Milene Marković 2006, Kako vam drago Vilijama Šekspira 2009. i Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) Biljane Srbljanović 2011. Dobitnik je brojnih nagrada.


U predstavi igraju Dragan Mićanović, Radovan Vujović, Anita Mančić, Branko Cvejić, Branka Petrić, Nataša Tapušković, Marija Vicković, Milena Živanović, Milica Gojković, Marko Grabež, Vučić Perović, Joakim Tasić i Filip Đurić.

U najavi ove predstave u maju mesecu ove godine najavljeno je da su trebali da igraju i Nikola Đuričko, Vojislav Brajović i Amar Ćorović.

Premijera predstave Ajnštajnovi snovi Alena Lajtmena u režiji Slobodana Unkovskog biće održana u nedelju 15. oktobra u 20:00 na Sceni „Ljuba Tadić“. Premijeri će prisustvovati i autor ove novele Alen Lajtmen

Prve reprize zakazane su za 18. i 20. oktobar 2017.


Ulaz na predavanje je slobodan uz kartu koja se može preuzeti na biletarnici JDP-a.

Predstavljen je i novi vizuelni identitet plakata za ovu pozorišnu sezonu koji je uradio jedan od najznačajnijih grafičkih dizajnera, ilustratora i primenjenih umetnika današnjice, Mirko Ilić.

Koncept vizuelnog identiteta za ovu sezonu može se videti iz prva dva plakata za predstave Ajnštajnovi snovi Alena Lajtmena u režiji Slobodana Unkovskog koja će premijerno biti izvedena 15. oktobra kao i iz plakata za predstavu Sudnji čas Nila Labjuta u režiji Jane Maričić čija premijera je zakazana za novembar.



Alen Lajtmen: AJNŠTAJNOVI SNOVI / Einstein’s Dreams


Prevod Ivana Đorđević

Režija    Slobodan Unkovski

Dramatizacija    Rusomir Bogdanovski
Dramaturg          Jelena Mijović
Scenografija      NUMEN/FOR USE
Kostimografija  Lana Cvijanović
Kompozitor        Zlatko Oriđanski
Scenski pokret  Dimitris Sotiriu
Scenski govor    Ljiljana Mrkić Popović

IGRAJU:

Albert, G. Dž, Mehaničar, Doktor A,
Tonino  DRAGAN MIĆANOVIĆ
Pepino, Johan, Doktor A, Tonino             RADOVAN VUJOVIĆ
Dafne, Domenika            ANITA MANČIĆ
Erkole, Sin, Modesto     BRANKO CVEJIĆ
Kolombina, Đina, Dr Helga, Telesna,
Jelena   NATAŠA TAPUŠKOVIĆ
Luce      BRANKA PETRIĆ
Đokonda, Mica, Mehaničarka, Jelena    MARIJA VICKOVIĆ
Bambola, Mica, Majka, Jelena   MILENA ŽIVANOVIĆ
Albertino, Tonino            VUČIĆ PEROVIĆ
Felini, Mladi Modesto, Tonino, Brajan   MARKO GRABEŽ
Betina, Mica, Đuzepina, Balerina,
Mlada Domenika             MILICA GOJKOVIĆ
Bepe, Telesan, Doktor A, Tonino             FILIP ĐURIĆ
Federiko, Školski, Akile, Tonino, Alen    JOAKIM TASIĆ

Organizator        Vladimir Perišić
Inspicijent          Rade Stojiljković
Sufler    Zorica Kalčić

Asistent reditelja            Miljana Ćosić
Asistent scenografa       Ivana Lovre
Asistent kostimografa   Lara Popović
Izrada aksesoara             Ana Božović
Asistent organizatora    Milica Janković

Dizajner svetla  Dejan Draganov
Majstor zvuka   Aleksandar Major


Fotografije s predstave: Nenad Petrović

Нема коментара:

Постави коментар