ŽIVI PRAZNIK BOJA NA VELIKOM EKRANU/ INTERVJU SA BISERKOM PETROVIĆ I VLADIMIROM VINKIĆEM

S LJUBAVLJU, VINSENT: MISTERIJA VAN GOGA

Ljubitelji filma u Beogradu imaće retku priliku da razgovaraju o iskustvu rada na stvaranju filma sa umetnicima Biserkom Petrović i Vladimirom Vinkićem, koji su bili jedni od 125 slikara koji su stvarali ovo filmsko i umetničko remek delo, prvi u potpunosti animirani film u istoriji sinematografije. Popričali smo sa njima, tek toliko da Vas uputimo i zaintrigiramo, a vi razmislite koja ćete im Vi pitanja postaviti nakon Q&A koji će se u Domu omladine Beograda održati nakon specijalnih projekcija filma 23. i 24. decembra od 20h!

Film govori o brilijantnom i problematičnom holandskom slikaru iz 19. veka, a kompletan film je u potpunosti oslikan u skladu sa slikama i stilom Van Goga. Ovaj revolucionarni tehnički i umetnički posao je trajao šest godina. Proces stvaranja filma trajao je šest godina. U timu slikara učestvovalo je 125 vrhunskih umetnika iz celog sveta, koji su živeli i radili u Gdanjsku, Vroclavu i Atini. Ukupno je naslikano 65.000 frejmova od kojih je sačinjen film u tehnici ulje na platnu. Ovaj projekat predstavlja istorijski poduhvat koji je spojio umetnost slikarstva i filma, zbog čega ne čudi što osvaja srca publike i žirija širom sveta.  

Život i kontroverzna smrt Vinsenta van Goga ispričana preko njegovih slika i likova na njima. Intriga se otkriva kroz intervjue s likovima koji su bili najbliži Vinsentu i kroz dramatičnu rekonstrukciju događaja koji su doveli do njegove smrti. Film prikazuje 12 Van Gogovoih najpoznatijih slika. Radnja, koja je preuzeta iz 800 pisama koje je slikar sam napisao, vodi nas do značajnih ljudi i događaja u vremenu pre njegove neočekivane smrti. Svaka scena naslikana je tehnikom kojom je i sam Vinsent slikao.

Animirajući likove, enterijere i eksterijere koji postoje na slikama Vinsenta van Goga i pretvrajući ih u biografsku animaciju i filmski triler, rediteljski par Dorota Kobiela i Hugh Welchman razvijaju priču koja rasvetljava nejasne okolnosti smrti slikara (za koju neka novija istraživanja tvrde da nije bila samoubistvo kako se do skoro verovalo). Uloge u filmu su poverene glumcima: Douglas Booth, Jerome Flynn, Robert Gulaczyk. Kompozitor je Clint Mansel.

Film je imao svetsku premijeru na francuskom festivalu nezavisnih dugometražnih animiranih filmova u Anesiju uz desetominutne ovacije publike, na kome je i osvojio nagradu publike. Film je do sada osvojio 13 nagrada publike uključujući Anesi, Filmski festival u Šangaju, Sao Paolu, Vankuveru itd. U Berlinu je osvojio nagradu za najbolji evropski animirani dugometražni film na 30. Evropskim filmskim nagradama, a zatim je nominovan za Zlatni globus (Golden Globe) za najbolji dugometražni animirani film od strane Hollywood Foreign Press. Pored toga među nagradama su i nagrada za najbolji animirani dugometražni film na festivalu u Šangaju i Palm Springsu, gde je nominovan za izvanredno dostignuće za scenario u animiranim dugometražnim produkcijama.

SPECIJALNA PROJEKCIJA FILMA ODRŽAĆE SE 23. I 24. DECEMBRA U DOMU OMLADINE BEOGRADA, KADA ĆE PUBLIKA IMATI PRILIKE DA NAKON FILMA RAZGOVARA SA UMETNICIMA BISERKOM PETROVIĆ I VLADIMIROM VINKIĆEM, SLIKARIMA KOJI SU UČESTVOVALI U STVARANJU OVOG IZVRSNOG I NAGRAĐIVANOG FILMSKOG OSTVARENJA. PRE VAS PORAZGOVARALI SMO MALO SA NJIMA.  

Šta za vas znači biti jedan od umetnika koji su učestvovali u stvaranju prvog u potpunosti naslikanog animiranog filma u istoriji kinematografije? 

Vladimir: Drago mi je da sam deo tima koji je uspeo da oslika jedan film u trajanju od 80min. Sigurno je to iskustvo uticalo pozitivno na moje stvaralaštvo. Mislim da ovaj film približava slikarstvo svima, jer izlazi iz muzeja i privatnih kolekcija i postaje dostupan svima.
Biserka: Velika je čast bila biti izabran za rad na ovom ostvarenju. Nekako smo se svi osetili vrlo privilegovanim. Kad god su nam dolazile žute minute, a bilo ih je, podsećanje na čemu u stvari radimo nam je davalo krila.

Šta je bio okidač da se prijavite za rad na ovom filmu, sta vas je najvise motivisalo i okuražilo? 

Vladimir: Slikati kao Van Gog sa neograničenom količinom boja u kreativnom okruženju, mislim da je to savršen posao.

Biserka: Poziv za film sa trejlerom je izgledao neverovatno dobro, skoro nerealno. Pošto sam shvatila da se radi o slikanju, a to je ono što u zivotu najviše volim, nisam imala dileme da li treba da pokušam ili ne.


Kakva je bila filmska ekipa i šta biste izdvojili kao najvažnije iskustvo koje ste dobili radom na ovom ostvarenju?

Vladimir: Najvažnije iskustvo je sigurno filmska ekipa, zapravo svi slikari sa kojima sam sarađivao tamo. Biti u takvo podržavajućem okruženju je najveće blago. Mislim da smo svi tada u mogućnosti da damo sve od sebe.

Biserka: Filmska ekipa je bila slikarska, tako da smo se kao kolege jako lepo družili. Pošto se radilo o umetnicima iz celog sveta, naša kreativna razmena je bila predivna, delili smo iste radosti kao i probleme, radeći na jednom istom delu. Svako je radio na razlicitim scenama, međutim, morali smo da sarađujemo i jedni druge pratimo. 

Živeli ste i radili u Poljskoj? Kako je to izgledalo, kakvi su bili uslovi života, prostori rada? Deluje nam iz onoga sto smo saznali da je to bila vaša arti filmska komuna? 
Vladimir: Poljska je sada za mene najlepša zemlja u kojoj sam duže boravio. Posebno Gdanjsk. Grad je na severu Poljske i dan traje mnogo duže leti nego kod nas. Imao sam priliku da posle napornog dana imam i dalje malo vremena za zalazak sunca na plaži. Takodje Poljaci su dosta slični nama, osećao sam se uvek sigurno. Dosta puta sam tamo pomislio kako bi Jugoslavija danas slično izgledala. U studiju nas je bilo oko 70 i svako  je imao svojih pet kvadrata u kojima smo slikali, animirali. Takodđe smo i živeli zajedno, posto smo iznajmljivali stanove u naseljima oko studija.
Biserka: Na filmu je radilo puno poljskih umetnika, tako da smo i pored puno posla Poljsku prvo upoznali kroz njih. Radili smo u Gdanjsku, na Baltiku. Predeli su hladni i vetroviti, ali izuzetno lepi, nekako bajkoviti, arhitektura im je spoj tako neke gotske bajke i savremene betonske koja ne ostavlja mnogo prostora za maštanje. 

Ujedno ste postali i "filmski radnici" i umetnici? Koji je bio izazov spojiti slikarstvo i film i kako je to uticalo na vas dalji rad?
Vladimir: Imao sam već neka iskustva sa animiranjem jer se godinama bavim ilustracijom u gejming industriji. Spojiti slikarstvo sa filmom je za mene bilo izgleda neizbežno. Što se tiče slikarstva, mislim da sam mnogo ubrzao svoj rad i obogatio paletu boja koje koristim. 
Biserka: Do ovog filma, ja sam provela 10 godina u Firenci, predajući slikarstvo i baveći se sopstvenim radom, i do iskustva sa filmom moja dva omiljena posla bila su da radim sa studentima, obozavam “a-ha” efekat, i da radim na svojim slikama. Međutim, to su dva suprotna procesa po načinu rada: prvi je u grupi, drugi usamljenički. Ovaj film je spojio ta dva načina rada, koje podjednako volim. Dakle radili smo svako u svom prostoru, međutim sarađiivali smo i družili se svaki dan. Neprocenjivo. Plus, velika je sreća videti lik koji slikate kako se kreće, gestikulira, priča, trepće, govori. Posle ovog filma i Van Gogovih boja, moje boje su dobile na jačini i kontrastu, i jako zam zadovoljna zbog toga.

Čime se bavite sada posle rada na filmu, kakvi su vam dalji planovi i zelje? 

Vladimir:  Posle filma sam, pored slikarstva, počeo da se bavim i scenografijom. Imao sam priliku da radim i na izradi Escape Room-a. Mislim da mi odgovara da radim u timu sa ljudima. Želja mi je da se i dalje usavršavam i nalazim nove kreativne izazove. 

Biserka: Radim na dve serije novih slika za izložbe u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu. Jedna su konceptualni portreti, slični onima na kojima sam radila i do sad, a druga je došla pod uticajem iskustva sa filma. Naime, do sada sam, inspirisana percepcijom ljudskog bića svoje slike radila iz delova, a pod utiskom rada na filmu, postala sam narativna. Uzela sam profesionalne glumce i snimila seriju fotografija koje formiraju jednu filozofsku priču koja takođe izražava iste ideje kojim se vodim (prvenstveno onom da naša percepcija direktno zavisi od tačke gledanja i preživljenog iskustva). Po ovim fotografijama sad radim slike, serija studija već se može videti na mom sajtu www.biserkapetrovic.com  i društvenim mrežama, a slike ( u boji) će biti izložene na proleće. Prve dve dolazeće izložbe su u januaru u Galeriji Beograd, i februaru u Malom Likovnom Salonu u Novom Sadu. 

Šta biste poručili mladim umetnicima danas kada je reč o traženju njihovog profesionalnog puta?

Vladimir: Poručio bih im da pogledaju ovaj film, pa cemo posle zajedno u dalju potragu.

Biserka: Da rade isključivo ono u šta najviše veruju, ne obazirući se na to šta se radi ili priča oko njih i da u tome sebe daju u potpunosti. Zadovoljstvo koje dolazi iz takvog rada je neminovno i nemerljivo bilo kakvim parametrima.

Zašto ne bi trebalo da propustimo da pogledamo ovaj film na velikom platnu?

Vladimir: Svakako je bitno pogledati film na velikom platnu jer je sniman u visokoj rezoluciji i imaćete priliku da vidite svaki potez zaista vrhunskih majstora slikarstva. Pored Van Gogovog načina slikanja imaćete priliku da vidite i crno bele kadrove koji su takođe slikani uljem, a predstavljaju trenutke kada se Van Gog seća svog detinjstva. Ti delovi su oslikani u stilu fotografija iz tog perioda. Takođe muziku za film je komponovao Clint Mansell. 

Biserka: Ovaj film je neverovatno vizuelno iskustvo, i nikoga ne ostavlja ravnodušnim, tako da bilo da vas umetnost zanima ili ne, ne propustite da vidite živi praznik boja na velikom ekranu, necete se pokajati.