понедељак, 5. март 2018.

46. FEST INTERVJU: Paolo Đenoveze, reditelj filma PRAVO MESTO




Ponekad smatramo da smo dobre osobe samo zato što nas niko nije stavio u situaciju da pokažemo našu mračnu stranu

U filmu ne prikazujete događaje koji se dešavaju vašim likovima, već ih oni prepričavaju bezimenom muškarcu koji nudi rešenja svih njihovih problema. Veoma je nezahvalno izazvati osećanja kod publike samo pomoću prepričavanja određenih situacija. Kako ste radili sa glumcima na toj veštini?

Da, vrlo je neobična ova vrsta filma. Ja kao režiser radim po principu da publika ne može videti scenario, već glumac mora dočarati ceo film. U svakom mom filmu dosta provodim vreme analizirajući scenario sa glumcima, prvo individualno, a zatim na snimanju sa postavom koja radi na toj sceni. Ja sam uvek scenarista svojih filmova, sam ili u saradnji sa nekim, ali ja sam onaj koji piše priču. Ne počinjem da snimam dok scenario nije savršen. Nije da ne volim improvizaciju, ali to je za mene sporedno sredstvo. Prvenstveno moram biti siguran u svoj scenario. Tek kada sam njime zadovoljan, ako glumac predloži nešto drugačije, promenu neke replike ili situacije, mogu to razmotriti.

Film je prepleten sa jedanaest paralelnih priča, znači li to da niste menjali redosled scena u montaži?

Ne, u montaži smo izbacili i skratili poneke scene, ali redosled je ostao apsolutno nepromenjen.

Snimanje je trajalo manje od dve nedelje?

Veoma je interesantno da smo radili kao da je u pitanju niskobudžetni film i za mene je to bila jedna vrsta povratka u prošlost. Snimili smo film za trinaest dana, prvih 11 za priču svakog junaka, jedan dan za uvodne kadrove i poslednji dan za muzički spot za naslovnu numeru našeg filma. Moja postava je sačinjena od 11 fenomenalnih glumaca i imam sreće što su moji prvi izbori za te uloge prihvatili rad na projektu čak i pre nego što su videli scenario.

Ovaj film je inspirisan američkom serijom ,,The Booth at The End'' . Kako je tekla ta transformacija i da li imate u planu rad na televizijskim serijama u budućnosti?

Kada smo razmišljali kako ćemo da napravimo film od te serije gledali smo svaku epizodu više od deset puta.  Zatvorili smo neke otvorene priče koje su postojale, jer u ovoj seriji nije svaki lik do kraja obrađen i nema završenih priča. Takođe neke likove koji nisu bili interesantni za naše govorno područje smo izbacili, a uveli smo par novih.

Ja sam snimio već dve serije, jednu pre petnaest, a drugu pre sedam godina. Upravo sam završio sa pisanjem nove serije koja će se prikazivati u Italiji, ali je ja neću režirati. Međutim toliko volim film i svaki put kad biram sledeći projekat i imam izbor između snimanja filma i televizijske serije, ja biram film.

Koliko vam je karijera u marketinškoj agenciji pomogla u stvaranju filmova?

U advertajzingu je najbitnija dobro osmišljena priča koju morate ispričati za samo 30 sekundi, tako da mislim da mi je najviše pomoglo da kreiram priču na sintetički način.

Šta biste vi zatražili od svog glavnog junaka, misterioznog čoveka sa sveznajućom beležnicom, da imate priliku?

Ja? Ja mnogo volim svoju profesiju, pa bih zatražio mogućnost da nastavim da se bavim ovim zato što to nije nimalo lako. U Italiji, mnogo režisera nakon snimanja filma ostanu nezaposleni. Poruka ovog filma je jedna od replika Marsele, starije gospođe u filmu: Postoji nešto gnusno u svima nama i ko sa tim ne mora da se suoči tokom svog života ima mnogo sreće. Mislim da je to tačno. Ponekad smatramo da smo dobre osobe samo zato što nas niko nije stavio u situaciju da pokažemo našu mračnu stranu. Ovaj film nas motiviše da sudimo sebi i svojim delima.

Kako je publika u Italiji reagovala na film?

Reakcija publike je veoma dobra. Dobili smo osam nominacija za najprestižniju italijansku nagradu David Di Donatello. U bioskopima je film već zaradio oko pet miliona dolara što je u Italiji za autorski film veliki uspeh.

Нема коментара:

Постави коментар