OBELEŽAVANJE 40. GODIŠNJICE UMETNIČKOG RADA VESELJKA BAREŠIĆA: Mjuzikl Alfonsin

Od Kulturnikovog stalnog dopisnika iz Zagreba 

Posle Priče s južne strane, Nosonje (2006.), Opasnih veza (2011.) i baleta Breza (2011.), Veseljko Barešić, dirigent Kazališta Komedija, ali i plodan autor, svoju četrdesetu godišnjicu umetničkog rada obeležiće premijerom svog novog mjuzikla, Alfonsin, 5. maja 2018. godine s početkom u 19:30 časova. Inspirisan Diminom „Damom s kamelijama“ (1848.) Barešić donosi priču o savremenoj devojci, studentkinji i eskort dami, stvorivši originalno muzičko-scensko delo koje će zasigurno nastaviti uspešan niz predstava u portfoliju Kazališta Komedija.

“Usudio bih da kažem da u mjuziklu baš i nema mnogo savremenih dela o kurtizanstvu, a kad već govorimo o tome teško je zaobići jednu od najlepših i najupečatljivijih priča francuske književnosti koje je inspirisano  životom pariske kurtizane Alfonsin Plesis.

Njen kratkotrajni ali burni život potaknuo je Dimu sina, koji je primetimo usput bio i njen ljubavnik, da nakon njene smrti, stvori svoje napopularnije delo „Damu s kamelijama“. Nekoliko godina posle Đuzepe Verdi, po istom predlošku stvara operu „Travijata“, snima se nekoliko verzija filma sa Sarom Bernar (1911.), Gretom Garbo (1936.), Izabel Iper (1981.), zatim Mulin Ruž (Nikol Kidman, 2011.) i brojni drugi“, izjavio je Veseljko Barišić.

Roman je doživeo 27 filmskih adaptacija, 4 baletske, jednu opersku i brojne pozorišne. Marsel Prust jednom je izjavio da je pomoću „Travijate“ „Dama s kamelijama“ postala umetničko delo. 

Na pitanje odakle naziv Alfonsin novom mjuziklu Barišić odgovara:

 “Najtačniji odgovor bio da je to ime uzeto kao sinonim za kurtizanstvo, jer ga kao pseudonim koristi studenkinja književnosti, koja u jednom trenutku slabosti odluči da se i sama bavi kurtizanstvom. Da li ćemo kurtizanstvo bezuslovno osuđivati ili poput francuskih, ali i drugih književnika, na to ponekad gledati s dozom simpatije, ostaje na percepciji svakog od gledalaca. Ali, zar ima žene koja iako osuđuju kurtizanstvo, kad pročita ili odgleda „Damu s kamelijama“ ili „Traviatu“, ne pusti suzu nad sudbinom glavne junakinje?“

Najnoviji mjuzikl u postavci Kazališta Komedija daće priliku novim mladim licima, te će tako Petra Golik zaigrati glavnu ulogu studentkinje, a njen kolega Ivan Čuić kojeg gledamo u muzičkom krimiću „Faraon iz Ilice je mrtav“, tumači Sina velikog moćnika. 

“Rad na mjuziklu Alfonsin prvi mi je ozbiljniji angažman u pozorištu. Srećna sam što je to upravo u Kazalištu Komedija i što imam čast da delim pozornicu s velikim glumačkim imenima. Uživam u svakom trenutku, jer je ovo ostvarenje dugogodišnjeg sna“, izjavila je Petra Golik.

Prvi put u mjuziklu ali i u Komediji zaigraće i Nataša Janjić koja se veseli ovoj saradnji ali i ulozi Natali, sekretarice moćnog Fahrenheita, majke i supruge vojnika, stešnjene između posla prepunog nezakonitih radnji i održavanja bračne sreće. 

“Čitav komad nose četiri snažne žene, a pratimo nekoliko paralelnih radnji u svetu eskorta i biznisa te s druge strane, iskrenih ljubavi koje su pod teretom tih izazova. Prvi put radim mjuzikl i jako sam srećna što gostujem u Komediji. Zadivljuje me forma u kojoj se peva, igra i glumi i to mi je veliki izazov“, izjavila je Nataša Janjić.

Posle 15 godina i uloge u mjuziklu „Kosa“, u Komediji će zaigrati Iva Visković u roli Alfonsin, preciznije  njenog alter ega:

“Alfonsin je bila stvarna osoba, francuska kurtizana, koja se u romanu pojavljuje kao svojevrsni alter ego glavnog lika i ja u predstavi ulazim u njen imaginarni svet. Srećna sam da nakon toliko godina ponovno radim u Komediji i to s kolegama s kojima do sada nisam imala priliku da radim. Rado se sećam svih lepih iskustava i uspomena koje me vežu za „Kosu“, a radujem se prilici da to ponovim. Probe su jako ugodne, zaista uživam i veselim se što nas samo par dana deli od premijere.“

U ostalim ulogama pojavljuju se Mila Elegović kao Valery, vlasnice modne agencije,  Ervin Baučić kao visoki vladin činovnik Fahrenheit, Matko Knešaurek kao Liam, Natalin suprug, Dražen Bratulić kao Simon, pomoćnik u modnoj agenciji,  Zlatko Ožbolt kao pisac Howard i Lana Blaće kao tarot-devojka. 

Hor, baletski ansambl i orkestar Kazališta Komedija pod upravom Veseljka Barešića, koji potpisuje i  scenografiju. Za kostime je zadužena bila Barbara Bourek, koreografiju Mark Boldin, dok je direktor svetla Deni Šesnić, a zvuka Mario Stanin.

Roza Alfonsin Plesis rodila se 1824. godine u normanskom selu Nonant, iste godine kada i Aleksandar Dima sin. Bila je ćerka seljaka, koji ju je kasnije, pričalo se prodao Ciganima. U Parizu se pojavila pod imenom Mari Diplesi. Bila je lepa, duge, sjajne, tamne kose koja joj je padala sve do stopala, uvek bleda lica, savršeno velikih i okruglih očiju, blage naravi i pomirljiva.  Njen put kurtizane bio je prilično neobičan, te se našla u čudnoj vezi sa baronom De Stakelbergom, koji se na sve moguće načine trudio da on nje napravi poštenu ženu. Plaćao joj je luksuzan stan na trgu Madeline i nastojao da joj omogući sve što bi joj inače obezbeđivalu drugi ljubavnici. 

Pritom, baron sa Mari nije nikada spavao!

Naime, podsećala ga je na njegovu preminulu kći. Zauzvrat, Mari je trebalo samo da živi pošteno, bez noćnih zabava i večernjih odlazaka u pozorište, čekajući "kvalitetnog" prosca.

Uzalud! Premda je živela okružena zlatom, porculanom i cvećem koje je obožavala, Mari je nedostajao bogat društveni život kakav su vodile njene pariske koleginice: mnoštvo muškaraca za stolom svake večeri koji joj se dive i zaljubljeno je gledaju. Bela kamelije bila je signal za prihvatanje ljubavnih ponuda, a crvena je savetovala strpljenje.

Bila je noćna leptirica, a među njenim ljubavnicima pored Dime sina, možda i Aleksandra Dime oca, našao se i Franc List. Kada ju je prvi puta video na jednoj pozorišnoj premijeri, na neko vreme se preselio u Parizu, Ali Mari se zaljubila u grofa De Peregauksa, te su se posle nekoliko romantičnih meseci venčali 21. februara 1846. godine. Tako je ova kurtazina postala grofica.

Ali, sreća ne prati vesele. Uskoro nakon venčanja grofa su sustigli razni finansijski problemi, tako da se par retko viđao. Mari je teško obolela. Dijagnoza tuberkuloza. Poslednji put viđena je nekoliko dana pred smrt, u Palas-Rojalu, na premijeri nekog vodvilja: 

“Otprilike pod trećom slikom prvog čina, u centralnoj loži pojavila su se dva lakeja, od glave do pete u zlatnoj čipki, sa ženom u nosiljci, senkom žene, blede i prozirne. Pred njom je, kao uvek, bio veliki buket kamelija.”

Samo par dan nakon tog izlaska, „Dama s kamelijama" bila je mrtva.

Veseljko Barešić je rođen je 1954. godine u Rijeci gde je završio srednju muzičku školu. Studije dirigirovanja na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji završio je 1981. godine u klasi profesora Igora Gjadrova. U Komediji je dirigovao čitavim nizom opereta, komičnih opera, mjuzikala i koncerata na repertoaru (Splitski akvarel, Guslač na krovu, Jalta Jalta, Dundo Maroje, O'kaj, Boccaccio). Premijerno je postavio Gričku vješticu, Čovjeka iz Manče, Gospoje i husare, Kaj2O, Orfeja u podzemlju, Aplauz, Lady Šram, Šišmiša, Operu za tri groša, Isusa Hrista Superstara, Malu Florami, Noć u Veneciji, Kneginja čardaša).

U matičnom pozorištu okušao se kao autor muzičko-scenskih dla, kojima je i dirigovao. Scenski prvenac bila mu je pop opera „Romeo i Julija“,  za koju je, osim muzike, prilagodio libreto prema Šekspirovoj drami. Ovim je delom 1988. godine otvorena obnovljena zgrada Komedije posle dve godine obnove. Godine 1997. sledi mjuzikl „Priča s južne strane“. I za taj komad je napisao sopstveni libreto, osmislio scenu, muzičku dramaturgiju i orkestraciju. 

Veseljko Barešić nastupao je uz Simfonijski orkestar HRT-a, Zagrebačku filharmoniju, Dubrovački simfonijski orkestar i Simfonijski orkestar Riječke opere, snimao je za Hrvatski radio. Izdao je CD operetnih arija i dueta sa sopranom Nevenkom Petković-Sobjeslavski i tenorom Vitomirom Marofom, uz pratnju Simfonijskog orkestra HRT-a. 

U Hrvatskome narodnom kazalištu u Zagrebu dirigirao je Travijatu, Figarov pir, Nabucca, B-B-B-balet i Orašara. 

Dve pozorišne sezone (2002.-2004.) bio je upravnik Opere Hrvatskoga narodnog kazališta u Osijeku. Repertoar je osvežio delima Mocarta, Ofenbaha, Pučinija i Čajkovskog. Režirao je operu Mali dimničar i mjuzikl Kamelot. Kao dirigent postavio je Tosku i Evgenija Onjegina.

Zagrebačko gradsko kazalište Komedija osnovano je 1. novembra 1950. godine, nastavljajući tradiciju Zagrebačkog dramskog kazališta i Vedrog Kerempuhovog kazališta. Orjentisano je prema muzičkim predstavama (operete i komične opere od 1950.; mjuzikl od 1960.; rok i pop opere od 1975.) kao i dramskih predstava. Umetnički ansambl Kazališta uz dramske glumce i glumce-pevače čine i pevači, hor, balet i orkestar (više od 150 zaposlenih, uključivši i pozorišne radionice i zajedničke službe).

Prva predstava odigrana je 29. novembra 1950. godine, a do danas ih je bilo oko 13 hiljada, više od 300 naslova.